Pročitajte nova opšta saznanja o virusu korona


Korona virus se proširio na 159 država. Dosad je zaraženo više od 415.000 ljudi. Oporavilo se više od 108.000, a preminulo je čak 18.562 osobe.

U Srbiji, kao i drugim zemljama regiona broj potvrđenih slučajeva mijenja se iz dana u dan.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zvanično proglasila globalnu pandemiju korona virusa.

Svi su na oprezu, i zato stručnjaci odgovaraju na najčešća pitanja čitalaca.

Korona virus: Kolike su šanse da ću umrijeti ako se zarazim?

Korona virus: Kako da se zaštitite?

Korona virus – pet stvari koje treba da znate.

Kako se ljudi oporave?

Naša tijela su stalno izložena mikrobima, bakterijama i virusima svakog dana i mi možemo da se izborimo sa njima.

Ako dobijemo nešto poput virusa gripa, obično smo im i ranije bili izloženi pa se tijelo sjeća virusa i zna kako da se bori sa tim.

Korona virus je nov i niko još nije postao imun na njega. Ali to ne znači da se od toga ne možete oporaviti.

Dosad se od ovog virusa potpuno oporavilo više od 108.000 ljudi.

Kada se neko zarazi organizam se sam bori protiv virusa. Ipak, ako ste starija osoba ili imate neka dodatna oboljenja – mogli biste da imate i ozbiljnije komplikacije. Većina će se oporaviti bez posebne ljekarske pomoći.

Šta je društvena distanca?

Pod tim se podrazumijeva izbjegavanje kontakata sa drugim ljudima. Smatra se da to može pomoći kako bi se spriječilo širenje korona virusa.

Zato nadležni savjetuju da se radi od kuće, manje koristi javni prevoz i odlože sva putovanja koja nisu neophodna.

Preporuka je da se odlože i viđanja sa prijateljima i izlasci u kafiće i restorane.

U Srbiji je uvedeno o vanredno stanje i policijski čas – osobama starijim od 65 godina je privremeno zabranjeno da izlaze iz kuće, a ta važi i za sve ostale od osam uveče do pet ujutro. Identično je i u BiH.

grafika

Kojim izvorima informacija mogu da vjerujem?

Na sajtu Svetske zdravstvene organizacije postoji mnoštvo informacija o korona virusu i taj sadržaj nije namijenjen samo naučnicima i doktorima.

U stvari, tu su srušeni brojni mitovi i opovrgnute lažne vijesti, koje se pojavljuju na internetu.

A mnogo je takvih – posebno na društvenim mrežama, ztao je važno pogledati odakle neka vijest dolazi i mogu li da vjerujem tom izvoru.

Pouzdani su SZO, kao i zvanični izvori nadležnih.

Da li brufen pomaže?

Internetom danima kruže upozorenja da je opasno uzimati brufen (ibuprofen) ako ste zaraženi korona virusom. Uz ozbiljne medicinske savjete, šire se i i lažne vijesti, koje se ne zasnivaju na činjenicama.

Stručnjaci za BBC kažu da se ibuprofen ne preporučuje za liječenje simptoma koje izaziva korona.

Ipak, oni kojima je uzimanje ove vrste lijekova prepisano zbog neke druge bolesti, ne bi trebalo da prestanu sa terapijom bez konsultacija sa ljekarom.

I paracetamol i ibuprofen mogu da spuste tempteraturu i pomognu kod bolesti sa simptomima sličnim gripu. Ali ibuprofen i ostali nesteroidni antiinflamatorni lijekovi nisu prikladni za sve jer imaju nus-pojave posebno kod onih sa astmom ili kardiovaskularnim problemima.

Na sajtu britanske Nacionalne zadravstvene službe prethodno je stajala preporuka da se uzimaju i paracetamol i brufen, ali su to promijenili.

„Pošto zasad ne postoje pouzdani dokazi da ibuprofen može pogoršati Kovid-19, bolest koju izaziva korona virus… Dok ne budemo imali više informacija, uzimajte paracetamol da liječite simtome korona virusa, osim ako vam doktor ne kaže drugačije”, navode britanski zvaničnici.

Koliko virusi opstaju na stolovima ili kvakama?

Poput ostalih respiratornih infekcija kao što je grip i Kovid19 se širi u kapljicama koje izlaze iz nosa ili usta zaraženih.

Kada se jednom nakašljete stvori se i do 3.000 kapljica. One padaju na druge ljude, ali i na odjeću i okolne površine, a neke koje su vrlo sićušne ostaju u vazduhu.

Postoje dokazi da se virus duže zadržava na fekalnim materijama, tako da oni koji ne peru temeljno ruke poslije toaleta mogu da zaraze sve što dotaknu.

Neka istraživanja pokazuju da drugi korona virus, poput Sarsa i Mersa, preživljavaju na metalu, staklu i plastici i do devet dana, ako se te površine ne dezinfikuju kako treba.

Neki opstanu i do 28 dana na niskim temperaturama.

Novo istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Nju Ingland džurnal ov medicin pokazuje da virusi mogu da prežive u vazduhu i do tri sata posle kašljanja.

Kapljice veličine 1-5 mikrometara, što je 30 puta manje od širine ljudske dlake – mogu lebdjeti u mirnom vazduhu i do nekoliko sati.

To se odnosi na vazduh u neprovjetrenim uslovima, dok čestice aerosoli brže dospijevaju na čvrste površine u vazduhu koji se kreće.

Studija je otkrila da korona virus duže opstaje na kartonu – i do 24 sata – i do dva ili tri dana na pastici i nerđajućem čeliku.

To upućuje da bi virus mogao da traje duže na kvakama, plastičnim i radnim površinama od laminata, kao i sotalim čvrstim površinama

Naučnici su utvrdili da bakarne površine ubiju viruse za oko četiri sata.

Postoje i brži načini za uklanjanje virusa – u roku od minuta nestaju ako površine očistite 70-procentnim alkoholom ili poluprocentnim hidrogenom.

Na višim temperaturama i vlažnim mjestima životni vijek korona virusa može biti kraći.

Šta je bolje– tečni gel ili običan sapun?

Mikrobiolog Ron Katler sproveo je istraživanje koliko i šta od sredstava za dezinfekciju treba koristiti.

Istraživanje je pokazalo da nije toliko bitno šta koristite, nego način na koji ga koristite.

Iako antibakterijski gelovi i pene imaju posebne hemikalije i pomažu u ubijanju bakterija, način na koji perete ruke, trljanje šake o šaku je najbolji način da ih se otarasite.

Najobičniji tvrdi sapun i voda mogu nadmašiti skupe proizvode po učinku, sve dok pravilno perete ruke.

Alkohol, ali ne vodka

Preporuke su da uz temeljno pranje ruku sapunom i vodom koristite i gel za dezinfekciju kako bi spriječili širenje virusa.

Gelovi na bazi alkohola obično sadrže i emolijense, sredstva za omekšavanje, koji su nežniji prema koži i koji sadrže minimum 60 do 70 odsto alkohola.

Profesorka Sali Blumfild iz Londonske škole higijene i tropske medicine kaže da ne vjeruje da ne možete da napravite efikasno sredstvo za čišćenje ruku, ukoliko koristite alkohol s procentom manjim od 60 odsto.

„Vodka sadrži samo 40 odsto alkohola i nije efikasna za čišćenje ruku”, kaže Blumfild.

Dovoljna je jedna kap

Direktorka Apoteka Beograd Jasminka Bjeletić kaže za BBC na srpskom da apoteke sukcesivno prodaju i dobijaju stredstva za zaštitu.

Redovno dobijaju dezinfekcione sprejeve od 100 mililitara i prave gelove i kreme.

„Dovoljna je jedna kap da se uzme kako bi se ruke dezinfikovale”, napominje Bjeletić.

Apeluje na građane da nastave da se štite, ali ističe da nema mjesta za paniku.

Koliko su efikasni gelovi?

Gelovi sa antibakterijskim dejstvom brzo smanjuju broj bacila na rukama, ukoliko ga često koristite.

Ali njihova efikasnost zavisi od toga koliko su vam ruke masne ili zaprljane zemljom.

Za neke mikrobe, poput norovirusa, pranje ruku sapunom i vodom predstavlja najefikasniju mjeru.

Po nekim istraživanjima, pojedini gelovi mogu negativno da utiču na zdravlje.

Triklosan je sastojak mnogih gelova i može da utiče na hormone ili čak da učini da bakterije otporne na antibiotike.

Šta predstavlja samoizolacija?

To znači da ostanete kod kuće 14 dana i ne idete na posao, u školu ili druga javna mesta, kao i da izbegavate javni prevoz i taksi.

Trebalo bi da smanjite i kontakte sa ukućanima.

Ako su vam potrebne namirnice ili lijekovi, naručite dostavu, ali samo do ulaznih vrata, jer ne bi trebalo da primate posjete.

Trebalo bi da se klonite kućnih ljubimaca – ili ako nije moguće, da perete ruke prije i poslije dodirivanja životinja.

Koliko je korona virus opasan za ljude sa astmom?

Respiratorne infekcije, poput one koju izaziva korona virus, mogu biti okidači za astmu.

Stručnjaci upozoravaju one koji su zabrinuti zbog virusa – da prvenstveno prate uputstva za liječenje astme.

To znači da se preventivno inhaliraju koliko im je ljekar prepisao. Tako se smanjuje rizik da virusi, poput korone, pokrenu astmu.

Može li panična kupovina da isprazni rafove u supermarketima?

Ne bi trebalo.

Ključna poruka zvaničnika je da neće doći do nestašice hrane i ljudi ne moraju da prave zalihe – treba da kupuju ono što im je potrebno.

I supermarketi će nabaviti sve proizvode koji im nedostaju, ako dođe do toga. Mnogo veći problem bi mogao da bude izostanak radnika s posla, ako se uvedu takve mjere.

Možete li se zaraziti ako jedete hranu koju je pripremao neko ko ima virus?

Evropska Agencija za bezbednost hrane je objavila da trenutno nema dokaza da je hrana izvor ili put prenosa virusa, te iz tog razloga nije uključena u odgovor na epidemiju izazvanu virusom.

Ipak, neko ko je zaražen može prenijeti virus ako hranu sprema nehigijenski. Zato se svima savjetuje da peru ruke i prije jela i prije priprema hrane, kako bi se zaustavilo širenje zaraze.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) saopštio je da su životinje u Kini najverovatnije početni izvor infekcije, a da se virus prenosi sa osobe na osobu kapljično, putem kijanja, kašljanja ili izdaha.

Šta možete da uradite kada je reč o prevenciji?

Standardne preporuke koje mogu da spreče infekciju podrazumevaju:

– Pranje ruku

– Kada kašljete i kijate, stavite ruku na usta

– Jaja i meso dobro skuvajte prije jela

Izbjegavajte kontakt sa bilo kim ko ima respiratorne probleme, poput kašljanja i kijanja.

Ne postoji vakcina protiv korona virusa i malo toga van osnovne higijene može da smanji rizik.

Doktori pokušavaju da dijagnostikuju i izoluju zaražene što je brže moguće, kao i da pronađu ljude koji su bili u kontaktu sa virusom.

Riječ je o novoj vrsti virusa koja do sada nije bila prisutna, što znači da doktori imaju još mnogo toga da istraže i nauče.

Da li treba da dezinfikujete telefon?

Pretpostavlja se da se korona virus prenosi kapljičnim putem, to jest, kašljanjem i kijanjem. Međutim, stručnjaci smatraju da virus može da opstane više dana na nekoj površini.

Zato je važno da često i pažljivo čistite telefon – i fiksni i mobilni.

Većina proizvođača telefona upozorava da aparat ne treba čistiti alkoholom, vlažnim maramicama i antibakterijskim gelom, jer se tako može oštetiti zaštitni sloj ekrana.

Uništavanjem tog sloja, bakterije duže ostaju na uređaju.

Moderni telefoni su najčešće otporni na vodu, tako da možete da očistite vaš telefon običnim sapunom i vodom, i papirnim ubrusom. Provjerite da li je telefon vodootporan prije nego što počnete.

Koliko je virus opasan po decu?

Prema podacima iz Kine, izgleda da korona virus nije previše opasan za djecu.

Moguće je da je razlog što oni brzo preleže infekciju i simptomi se ispoljavaju u blažem obliku.

Međutim, djeca koja imaju respiratorne probleme, poput astme, moraju da se da čuvaju.

Kod većine djece ova infekcija će se ispoljiti kao obična respiratorna infekcija i nema razloga za brigu.

Da li se virus prenosi na novčanicama i kovanicama?

Kineska vlada je objavila da gotov novac koji stiže u banku mora da bude sterilisan prije nego što se pusti u promet, kako bi se sprečilo širenje zaraze.

Korišćenje beskontaktnih kartica može da smanji rizik u odnosu na plaćanje gotovinom. Ali virusi i bakterije opstaju i na karticama.

Najbolje je da perete ruke posle korišćenja kartica, kovanica i novčanica.

Da li se stiče imunitet posle oboljevanja?

Rano je potvrditi. Virus je prvi put zabeležen krajem decembra, ali ranija iskustva sa virusnim epidemijama su pokazala da se stvaraju antitela koja vas ubuduće štite.

Kada se oboleli izbore sa infekcijom, tijelo pamti kako da se ponovo bori s njom ukoliko se vrati. Međutim, ovaj imunitet nije uvijek dugotrajan ili potpuno efikasan i može se vremenom smanjivati.

Nije poznato koliko imunitet može da traje posle zaraze.

Sars i drugi poznati virusi se nisu ponovo javljali.

Neki mediji su izveštavali o oporavku nekih pacijenata od Kovida 19 koji su po izlasku iz bolnice ponovo bili pozitivni na taj virus, ali nije potvrđena verodstojnost tih navoda.

Najvažnije je da nisu ponovo oboljeli.

Koje su razlike između korona virusa i gripa?

Korona virus i grip imaju mnogo sličnih simpoma, čime je otežano dijagnostikovanje bez testiranja. Glavni simptomi korona virusa su groznica i kašalj.

Grip često ima i druge simptome, poput slabosti u mišićima i upale grla, dok ljudi koji imaju korona virus mogu da osjećaju nedostatak daha.

Svako ko sumnja da je možda zaražen korona virusom, zbog bliskog kontakta sa drugom inficiranom osobom ili putovanja u područje u kome virus postoji, treba da poseti ljekara.

Može li se korona virus preneti seksualnim odnosom?

I dalje nije poznato da li se korona virus prenosi na ovaj način. Za sada se zna da su kašalj i kijanje zaražene osobe glavni izvori širenja zaraze.

Kako je kineski doktor u tridesetim umro od ovog virusa sličnog gripu?

Možda je doktor Li imao druga, neprijavljena, zdravstvena stanja koja su ga izložila većem riziku.

Moguće je i da je bio izložen većoj početnoj dozi virusa, što znači da je razvio teže simptome. Ali, treba zapamtiti da i od sezonskog gripa umiru mladi i stari.

Da li su maske korisne u borbi s virusom i koliko često ih treba menjati?

Postoji malo dokaza da nošenje maski pomaže. Naučnici kažu da je dobra higijena – poput redovnog pranja ruku – mnogo efikasnija.

Koliki je period inkubacije?

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je period inkubacije – odnosno vrijeme od ulaska virusa u telo, do pojave prvih simptoma -do 14 dana.

U prosjeku se simptomi pojave za pet dana, ali nekad traje i duže – neki istraživači navode i period od 24 dana.

Važno je da se zna koliki je period inkubacije, jer tako lekari i nadležne službe mogu efikasnije da kontrolišu širenje zaraze.

Da li su ljudi koji su se izborili s virusom potpuno zdravi?

Da. Mnogi od zaraženih će imati samo blage simptome, a očekivano je da se većina potpuno izliječi i oporavi.

Međutim, postoji poseban rizik za ljude sa ranijim zdravstvenim problemima, poput dijabetesa, kancera ili slabog imunog sistema.

Jedan naučnik iz kineske Nacionalne zdravstvene komisije rekao je da oporavak od blagih simptoma korona virusa traje nedelju dana.

Može li se bolest sprečiti vakcinacijom?

U ovom trenutku ne postoji vakcina protiv ovog tipa korona virusa, ali naučnici rade na tome.

Ovo je nova bolest koja ranije nije postojala, što znači da o njoj doktori moraju još da uče.

Ipak, ima i izuzetaka, poput norovirusa – stomačne bakterije – koja izvan tela može da preživi mesecima.

Kada je reč o korona virusu, činjenica je da je potreban kontakt sa drugom osobom da bi se virus proširio.

Zašto se takvi virusi najviše šire iz Kine?

Zbog velikog broja ljudi koji žive relativno blizu životinja.

Korona virus je verovatno životinjskog porekla, a sumnja se da bi zmije mogle da budu glavni izvor zaraze.

Sars – drugi korona virus koji je potekao iz Kine – potekao je od slepih miševa i cibetke, sisara koji fizički liči na mačke.

Istraga o širenju nove infekcije je dovela do pijace na kojoj se prodaju žive životinje – pilići, slepi miševi i zmije.

Kolika je brzina širenja virusa u odnosu na prethodne epidemije?

Veoma je teško znati koliko se brzo širi.

Zapravo, postoji veoma malo informacija o „stepenu rasta” epidemije.

Jedno od veliki pitanja na koja nemamo odgovor je koliko se brzo širi od osobe do osobe.

Kako se Sars raširio? Gde se pojavio?

Sars je nastao u slepim miševima, odakle je zarazio cibetke koje su ga prenele ljudima.

Neki ljudi su zaraženi direktnim kontaktom sa cibetkama.

Međutim, Sars se širio kroz međusobni kontakt ljudi, kao i preko kašljanja, kijanja i „zaraženih površina”.

Da li je moguće da virus dobiju osobe koje su putovale u Kinu u proteklih nekoliko meseci, na primer od oktobra do decembra 2019?

Prva osoba obolela od virusa identifikovana je u kineskom gradu Vuhanu u decembru 2019. godine.

Prije toga nije bilo prijava sumnjivih slučajeva. S obzirom na vrstu virusa, period inkubacije (koliko vremena treba da se ispolje prvi simptomi nakon dobijanja infekcije) su dani, a ne nedelje. Još uvek nije poznato kako je virus prešao na ljude. Stručnjaci vjeruju da su životinje prenele zarazu na ljude.

Mnogo inficiranih ljudi je već otpušteno iz bolnice. Da li to znači da virus nije opasan?

Korona virus je velika familija virusa koji izazivaju bolesti poput obične prehlade, ali mogu dovesti i do nekih ozbiljnijih problema.

Nije poznato koliko je tačno korona virus opasan.

Ako se pacijent oporavi od infekcije, ne bi trebalo da bude pretnja po zdravlje drugih i može napustiti bolnicu kada se u oporavi.

Izvor BN


Pratite BijeljinaCaffe.info putem društvenih mreža Facebook i Instagram.